|
|
LINKOVI:
Priča Alicie
Vukovi iz Shadysidea
Vickyn svijet čarolija
Tyllan
Simply flowers
_______________________
OPIS BLOGA:
Ovo je moj osobni blog,
pošto sam zaboravila
lozinku i korisničko ime
odlučila sam napraviti novi!
Uživajte! <3
Live your life crazy
& love every second on it! :)
SMILE :)
OBOŽAVAM LONDON! <333
Hy!
- Zovem se Chloe.
- Volim : čitati,ići u duge šetnje,puovanja!
-Ne volim:laži,dvoličnost,navodne ''prijatelje'' i sl.
-Najveća želja: Ići u London,Pariz,New York i Washington.
''Život je dug put kojeg svi moramo prijeći.''
* "Činilo se da čovjek ima samo dva izbora - živjeti u užasu ili biti propalica."
* "Gotovo svako se rodi kao genije a umre kao idiot."
* Ništa nije bilo zanimljivo, baš ništa. Ljudi su bili rezervirani i oprezni - svi isti."
* "Ono što je zlo i ono što su nas učili da je zlo, mogu biti dvije sasvim različite stvari. Društvo nas uči da su određene stvari zle da bi nas držalo u pokornosti."
* "Razlika između umjetnosti i života je u tome što je umjetnost podnošljivija."
* "Šta sad, svi mi na kraju umremo, to je čista matematika. Ništa novo. Čekanje je problem."
* "Što si manje vjerovao u život, to si manje mogao izgubiti."
* "Uravnotežena ličnost je nenormalna."
Charles Bukowski.
Zdravo!
Evo kao što vidite,već dugo nisam bila na blogu. More i te gluposti.
Sada bih vas sve zamolila da svi koji mogu da pomognu ovom dječaku.
Dokažite se kao dobri ljudi,puni humanosti i ljubavi prema drugima Jako mi ga je žao,stvarno bi svakog dirnulo u srce. Stoga,ako možete pomozite. Evo njegove priče:
Pomozite malom Stipi <3
Pomoć za malog Stipu :
-Broj računa za Bosnu i Hercegovinu: 3381002527750182 (banka Uni Kredit)- uplata u KM
-Broj računa za Hrvatsku : 2340009 - 3214427099 (Privredna Banka Zagreb )- upata u KN
- Broj računa za inozemstvo - IBAN :BA393381004003068869 . (Banka Uni Kredit) -uplata u eurima.
Uplaćujte na ime: Marko Ljubić.
Broj mobitela od˙ oca maloga Stipe je +385 92 159 8445 odobreno od oca.
HVALA SVIMA KOJI POMOGNU! <3
Koliko god razmišljala o tome ne mogu to prihvatiti. Danas mi je umro djed. Jedna od najvažnijih osoba u mom životu. Svi govore bolje da je tako,ovako se barem neće patiti. Bolovao je ipak od teške bolesti-raka jetre. Usto,nekoliko dana prije smrti,dobio je i upalu žuči. Čudno je to kako se ponekad stvari tako poklope,da ti se čini da neka sila gomila probleme jedan iza drugoga. Svaki dan je pitao koji je datum i koliko je sati iako ga nitko nije baš razumio,baka je znala šta pita. Jako je držao do svačijeg rođendana i htio je doživjeti bakin,ali nije uspio. Danas je umro,dan prije bakinog rođendana. Kako tužno,jel da? Na njen rođendan je sahrana njenog muža.
Sve više čujemo kako ljudi umiru. Svima nam je žao,ali ponekad bolje je tako. Nego da se pati i praktički bude biljka. Naišla sam na neki citat prigodan za sada. Nekima kazna, nekima dar, ali mnogima usluga.
Život je ugodan. Smrt je mirna. Problematičan je samo prijelaz. <3
Znam da je ovaj post depresivan. Ali htjela sam sve to izbaciti iz sebe. Jednostavno moram.
Većina vas se sigurno pita zašto sam na blogu. Umjesto kraj bake. Mama je tako htjela. Bio je njen otac. Barem sad je mogu poslušati.
Evo. Odlučila sam ponovo napisati post.
Ni sami ne znate što mi se dogodilo. Ovako:
Bila je subota. Mama me nije pustila na more s ekipom (zamislite to! -.-' )
I ja sam došla oko 11 kući,da je još jednom pitam i da se spremim.
Ona je pitala kao ima li itko stariji. Ja sam rekla ne znam,a ona je rekla pitaj prijateljice pa ćemo se dogovorit. Kada je rekla dogovorit mislila je na ono: nemojte divljati, ići previše u duboku vodu,može te grč uhvatit i ta sranja.
I prijateljica je rekla ne ide nitko. Mama je zaspala,a ja je nisam htjela budit.
Mislila sam,hajde,ne mogu ić,zašto bi je sad budila?
Zaspala sam i u jutro oko 10:30 probudila me i rekla:
,,Ustani,otić će ti autobus!'' A ja govorim: ,,Kakav autobus?''
Ona kaže,,Pa zar ne ideš na more?'' Naljutila sam se na samu sebe ko niko nikada.
Tako da mi je rekla da idem iduću nedjelju. A evo sad nismo otišli. Pada kiša. 
Imam još jedan problem. Visoka sam 169 cm,a imam 48 kg. Imam vrlo mršave noge. Od bedra do lista,ajde uredu su,a listovi su užasno mršavi. Kako to zdebljati,a da mi ne ode u trbuh? Ako znate molim vas napišite u komentaru.
Thank you,love ya <3
Dragi moji,hvala vam što ste mi se javili i što ste mi dali prijedloge,u vezi mora i nagovaranja roditelja.
I znate što se dogodilo? Moj dragi otac mi je dopustio da idem.
Još je samo preostalo nagovoriti mamu. Valjda ću uspijeti.
I to nije sve,u 3. mjesecu idem u Njemačku,a iduće ljeto ni više,ni manje nego u LONDON!!
Ne mogu vjerovati,ostvarila se moja životna želja.Idem sa starijom sestrom.
Jedino čega me je strah je putovanje avionom. :S
Jako,jako,ali jako se bojim visine i tih avionskih nesreća,tako da se jednostavno zgražam kada pomislim koliko ćemo visoko zapravo biti od zemlje.
Ali u redu,isplati se žrtvovati za ovo. 
Shvatila sam da ako nešto toliko žarko želimo i potrudimo se da to dobijemo,sigurno ćemo uspijeti.
Treba se boriti.Život je jedna velika bitka.Tko se ne bori,neće dobro proći.Mislite na sebe,ali nemojte pritom zaboraviti na svoje prijatelje i obitelj, nemojte postati sebični. Sve ono što želite,možete dobiti samo budite uporni. 
Jer upornost se nagrađuje.Bar su tako rekli.
Ovo je moj novi blog.Kod prošlog sam zaboravila i lozinku i korisničko ime pošto nisam dugo bila.Naravno,pa ja sam stručnjak za gubljenje stvari.
Sada je počelo ljeto pa sam se htjela nekako vratiti na blog.Vidim po ostalim da nas ima dosta.
Ljeto nam se vratilo!To godišnje doba je svima najdraže,idemo na more s društvom,zabavljamo se
Ipak,najdraže vrijeme provedemo na moru.Ne volim ići s roditeljima na more [ -.-'' ] jer mi je to totalno bezveze. Mislim,šta ću raditi s njima,pričati,a o čemu,o glupostima. Zato volim ići sa starijom sestrom ili pak s prijateljicama.
Znam da je svima to najdraže. Ipal roditelji ti mogu sve ukvariti. Ne pustiti te na more sa svojim društvom. 
Autobus ide ujutro a vraća na večer,ali ne mi ćemo se pogušiti,mi ćemo divljati 
Ne znam kako da ih nagovorim.Ako imate kakav prijedlog molim vas,napišite!
Eto,toliko od mene za sada! Bye! <3
